Dana 10. novembra 2026. godine, u Ženevi, u 87. godini života, preminuo je akademik prof. dr Ninoslav Radovanović, jedan od najznačajnijih kardiohirurga Srbije, pionir savremene kardiohirurgije i osnivač Univerzitetske klinike za kardiovaskularnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici.
Rođen je 6. maja 1940. godine u Nišu, a Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1965. godine. Profesionalnu karijeru započeo je 1967. godine u Švajcarskoj, gde se od 1970. do 1975. usavršavao iz kardiovaskularne hirurgije na Univerzitetskoj klinici u Ženevi, kod profesora Šarla Hana. Dalje stručno usavršavanje nastavio je u nekim od najuglednijih svetskih medicinskih centara, uključujući Hôpital Broussais u Parizu, Texas Heart Institute u Hjustonu, Cleveland Clinic i Harvard Medical School u Bostonu.
Za redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu izabran je 1979. godine. Od 1980. godine bio je direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, gde je 1984. osnovana Univerzitetska klinika za kardiovaskularnu hirurgiju, čiji je bio prvi direktor. Pod njegovim rukovodstvom ova ustanova razvila se u jedan od vodećih kardiohirurških centara u regionu. U Sremskoj Kamenici je 1989. godine izveo i prvu transplantaciju srca u Srbiji.
Tokom višedecenijske karijere učestvovao je u više od 30.000 operacija na otvorenom srcu, od kojih je preko 15.000 izveo samostalno. Posebno se istakao u oblasti koronarne, valvularne i kongenitalne kardiohirurgije, uvođenju savremenih operativnih tehnika i razvoju novih metoda lečenja najtežih srčanih oboljenja. Od 1986. godine učestvovao je i u međunarodnom istraživačkom projektu razvoja veštačkog srca u Švajcarskoj.
Njegova međunarodna karijera obuhvatala je višedecenijski rad u prestižnim švajcarskim klinikama, uključujući Clinique de Genolier i Clinique Cecil u Lozani. Bio je i jedan od osnivača međunarodnog kardiovaskularnog centra MC Medicor u Sloveniji, u kojem je nastavio svoj hirurški i stručni rad, značajno doprinoseći razvoju kardiohirurgije u toj zemlji.
Pored izuzetnog kliničkog rada, ostvario je i impresivnu naučnu i akademsku karijeru. Tokom profesionalnog života predstavio je i objavio 1.110 naučnih i stručnih radova, od čega 212 na svetskim, 484 na evropskim i 414 na domaćim stručnim skupovima. Autor je pet monografija međunarodnog značaja i učesnik brojnih međunarodnih naučnih projekata.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2003. godine, a za redovnog člana 2009. godine. Bio je član brojnih međunarodnih stručnih udruženja, uključujući američko Udruženje torakalnih hirurga i Evropsko udruženje za kardiovaskularnu hirurgiju, a 1987. godine obavljao je funkciju predsednika Mediteranskog udruženja za kardiologiju i kardiohirurgiju.
Za izuzetne zasluge dobio je brojna domaća i međunarodna priznanja, među kojima su Orden jugoslovenske zastave sa zlatnom zvezdom, Orden Svetog Save I reda, Orden Njegoša I reda, Oktobarska i Februarska nagrada grada Novog Sada, Sretenjski orden I stepena, kao i slovenački Orden za zasluge za doprinos razvoju kardiologije i lečenju srčanih bolesnika.
Akademik Radovanović ostavio je neizbrisiv trag u istoriji kardiovaskularne hirurgije. Njegov doprinos ne meri se samo hiljadama uspešnih operacija i naučnih radova, već i generacijama lekara koje je obrazovao, ustanovama koje je razvijao i životima pacijenata kojima je pomogao.
Njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za srpsku i međunarodnu medicinsku zajednicu.
Udruženje kardiovaskularnih hirurga Srbije upućuje izraze najdubljeg saučešća porodici, prijateljima, kolegama i svim njegovim učenicima.